Muke radnika kioska koji imaju i nadimak “KIOSKMAN”
View this post on Instagram
Prodavci u kiosku u Srbiji imaju jedno od najstresnijih ali i fizički najnezdravijih zanimanja.
To pokazuje istraživanje koje je obavljeno na 330 kiosoka i 705 prodavaca u Beogradu, Novom Sadu, Smederevu, Nišu, Čačku, Kragujevcu, Kraljevu.
Kndidat za prodavaca u kiosku mora imati izdržljivu bešiku,
sposobnost za dugo trpljenje,
spremnost da nosi pelene,
mogućnost da pokrije sve manjkove, istrajnost da pauzu provodi na radnom mestu i da nije zimogrožljiv za vreme zime.
Jednom rečju traži se “KIOSKMAN”. Veliki problem je nepostojanje mokrog čvora pa radnici odlažu odlazak u obližnji WC koji se nalaizi u objektima van kioska a koji po “dogovoru” mogu da koriste. Neki se jednostavno odluče da nose PELENE jer nemaju mogućnost da odu u toalet jer su noću obližnji lokali zatvoreni (njih oko 8%, najčešće u noćnoj smeni). Takođe veliki problem predstavlja i obimna papirologija i popisi koji ne ulaze u radno vreme. Često je radno vreme duže od 8 sati ali prekovremeni rad nije plaćen, kao ni radne subote i nedelje koje nisu dodatno plaćene.
Pauzu provode na radnom mestu i nema tog obroka koji im nije prekinut ili u narodu rečeno “preseo”. Posao je sam po sebi stresan zbog velikog broja ljudi sa kojima dolaze u kontakt i izloženi su onima koji imaju razne zdravstvene probleme u vidu sezonskih virusa a među kojima ima onih koji su skloni razbojništvima ili su jednostavno problematičnog ponašanja dok su prodavci uglavnom prepušteni sami sebi.
Neki prodavci (22%) navode problem lošeg grejanja, jer im poslodavci ograničavaju uključivanje grejalica zbog štednje struje.
Sve ovo za platu od 23.500 do 41.000 rsd, koja se umanjuje za manjak sa kojim se susreće čak 86% ispitanih.
Toliko trpljenja pune bešike, punih pelena, neiskorišćenih pauza i podmetnutih manjkova, prelaze preko leđa prodavca u kiosku svih ovih godina a nikada nisu bili na naslovnoj strani novina.
Posvećeno izdržljivom i jedinstvenom radniku “KIOSKMANU”