Tridesetočasovna radna nedelja nije samo pusta želja

Šestočasovna smena u radnoj nedelji od pet dana, navike menja i produktivnost povećava.

U 20. veku radna nedelja se smanjila gledajući radne sate skoro duplo. Sve kao rezultat povećane produktivnosti usled tehnoloških inovacija, ali i usled pritisaka sindikata i progresivnog zakonodavstva.

U Francuskoj je 2000. godine donet zakon o 35 časovnoj radnoj nedelji, u Nemačkoj je radna nedelja skraćena na 37 sati uz pomoć kolektivnih ugovora.

Ali nisu stranci izmislili sve, postoji i primer Ivanjičkog Javora koji je 80-ih uveo šestoipočasovno radno vreme a produktivnost se povećala i proizvodilo se isto kao kada se radilo 8 sati.
Skraćeno radno vreme pozitivno utiče na mentalno i fizičko zdravlje radnika. Takođe i povećava ukupnu potrošnju u vidu turizma, pruža više vremena za kulturu i obrazovanje i smanjuje zagađenost životne sredine.

Javlja se višak slobonog vremena koji se koristi za posvećivanje više pažnje obrazovanju, rekreaciji, društvenoj zajednici, natalitetu i porodici uopšte.

Zemlje u kojima je kraća radna nedelja, tri puta brže smenjuju neodgovorne i korumpirane političke režime. Razlog je što zaposleni ljudi imaju više vremena za formiranje svog stava o određenim pitanjima i za iskazivanje nezadovoljstva.

Korišćenjem savremenih tehnologija sigurno možemo skratiti radno vreme ali bolesne želje vlasnika krupnog kapitala da od svakog traže još više ne možemo da smanjimo.

Ne mora uvek moderna tehnologija da bude razlog skraćenja radnog vremena, dovoljno je staro dobro razumevanje.
Ne mora 24h dnevno ni vikendom da radi : pekara, market, kafic, trafika, menjačica, turistička agencija… Kada budemo razumeli vrednost slobodnog vremena na koje i drugi imaju pravo, razumećemo i slobodu i život.

 

 

View this post on Instagram

 

Šestočasovna smena u radnoj nedelji od pet dana, navike menja i produktivnost povećava. U 20. veku radna nedelja se smanjila gledajući radne sate skoro duplo. Sve kao rezultat povećane produktivnosti usled tehnoloških inovacija, ali i usled pritisaka sindikata i progresivnog zakonodavstva. U Francuskoj je 2000. godine donet zakon o 35 časovnoj radnoj nedelji, u Nemačkoj je radna nedelja skraćena na 37 sati uz pomoć kolektivnih ugovora. Ali nisu stranci izmislili sve, postoji i primer Ivanjičkog Javora koji je 80-ih uveo šestoipočasovno radno vreme a produktivnost se povećala i proizvodilo se isto kao kada se radilo 8 sati. Skraćeno radno vreme pozitivno utiče na mentalno i fizičko zdravlje radnika. Takođe i povećava ukupnu potrošnju u vidu turizma, pruža više vremena za kulturu i obrazovanje i smanjuje zagađenost životne sredine. Javlja se višak slobonog vremena koji se koristi za posvećivanje više pažnje obrazovanju, rekreaciji, društvenoj zajednici, natalitetu i porodici uopšte. Zemlje u kojima je kraća radna nedelja, tri puta brže smenjuju neodgovorne i korumpirane političke režime. Razlog je što zaposleni ljudi imaju više vremena za formiranje svog stava o određenim pitanjima i za iskazivanje nezadovoljstva. Korišćenjem savremenih tehnologija sigurno možemo skratiti radno vreme ali bolesne želje vlasnika krupnog kapitala da od svakog traže još više ne možemo da smanjimo. Ne mora uvek moderna tehnologija da bude razlog skraćenja radnog vremena, dovoljno je staro dobro razumevanje. Ne mora 24h dnevno ni vikendom da radi : pekara, market, kafic, trafika, menjačica, turistička agencija… Kada budemo razumeli vrednost slobodnog vremena na koje i drugi imaju pravo, razumećemo i slobodu i život. #pobuna_srbije #pobuna #radnikrob #zaposleni #radnovreme #sindikat #sloboda #beograd #srbija #zapadnasrbija

A post shared by Pobuna (@pobuna_srbije) on

Leave a Reply

Your email address will not be published.