Otadžbina se brani znanjem
Od 2500 anketiranih studenata BU samo njih 16% vidi svoju budućnost u Srbiji. Ostalih 84% smatra da su nemoćni da bilo šta promene nabolje i svoju budućnost vide u inostranstvu.
Naša zemlja je najlepša kada smo mi najlepši, najjača je kada smo mi najjači i najhumanija je kada smo mi najhumaniji. Ako mi odemo i nestanemo, polako za nama nestaće i naša zemlja. Prema tome naša zemlja biće cela naša kada je mi budemo gradili za sebe, kada je budemo uredili po svojoj meri i želji. Neće nam biti ni tesna ni glomazna nego baš kako treba, prijatna i lepa.
Pomenućemo vaše pradedove, prabake, dede, bake, majke i očeve koji su se i života odricali da bi mi danas mogli ovako da živimo. Naravno nije idealno ali da bi bilo nalik idealnom, potrebno je da vi kao budući očevi i majke date bar deo svog vremena i truda da bi ova zemlja ličila na onu zemlju koju želite da ostavite svojoj deci.
Zemlja treba da se voli i poštuje kao majka, brani i čuva kao sestra a pazi i podiže kao ćerka.
Zato se drage kolege i koleginice setite svoje majke, ne zaboravljajte sestru i ne zapostavljajte ćerku.
Borite se za njih i koristite u toj borbi kao najjače oružje svoje stečeno znanje i podignite glas jer znanje ne dozvoljava ćutanje.
Naša zemlja nam pripada onoliko koliko je volimo i koliko se za nju borimo.