Jedan kontejner “obuče i nahrani” osam najsiromašnijih Beograđana

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Pobuna (@pobuna_srbije) on

Prema istraživanju rađenom u periodu od 02.02.2019 do 15.05.2019. godine utvrdili smo da jedan kontejner u proseku “obuče i nahrani” osam najsiromašnijih Beograđana.

Posmatranjem smo utvrdili da stariji obilaze kontejnere preko dana a mlađi uglavnom noću.

Anketirali smo 350 siromašnih koji su pristali da porazgovaraju sa nama. Razlozi se svode na nekoliko sličnih, nedostatak posla, skromne plate i penzije i zdravstveni problemi.

Neretko ove ljude iznenade mesari i pekari koji su naučili da kese sa starim pecivom i koskama (na kojima ima mesa za supu) iznesu kad ih vide, pa ne moraju da misle o hrani na kratko.

Milan Petrić (77) sa Zvezdare kaže da ga nije sramota što je siromašan i što ga komšije vide za kontejnerom jer nikome ništa nije ukrao. Naučio je da u maju uvek bude zimskih jakni kojih se ljudi u proleće rešavaju bacanjem. “Sada se obezbeđujem za zimu, znam redosled”. U 11 gradskih opština se prema podacima JKP Gradska čistoća nalazi oko 5500 nadzemnih kontejnera. A dnevno se u Beogradu stvori 1500 tona smeća.

Pored kontejnera svakodnevno možete videti par osoba koje baš tu traže odeću, obuću,pa čak i hranu.

Po kontejnerima stvari traže najčešće ljudi iznad 50 godina (njih 70%) ali zabrinjava činjenica da i primetno i dosta dece i mladih do 30 godina 9%. Ljudi između 30 i 50 godina starosti najčešće u kontejnerima traže stari papir i reciklažne sirovine koje preprodaju.

Neki stvari koje pronađu, preprodaju na improvizovanim pijacama, kažu da iste stvari kupuju najčešće oni koji su skoro isto siromašni kao i oni sami ali ih je manje sramota da kupe stvari za koje znaju da su iz kontejnera nego da ih neko vidi da kopaju po istom.

Mnogo zanimljivih priča kriju kontejneri, paklice Davidoff-a, flaše Ballantines-a ovim ljudima otkrivaju da se u kraj doselio neko “zanimljiv”. Ovi ljudi su na žalost često žrtve verbalnog i fizičkog nasilja. 36% ispitanih priznaje da su bili žrtve fizičkog nasilja.

I dok kraj kontejnera neko majicu a neko patike čeka,
shvatamo da nema u kontejneru goreg đubreta nego što je đubre od čoveka.

Posveçeno svima sa one strane ulice, što skrivaju poglede i tužno lice.

Leave a Reply

Your email address will not be published.