Hitna pomoć tek za sat vremena stiže po pacijente sa sela

Hitna pomoć stiže za 9 minuta do pacijenata u gradu, do sela im treba i po sat i po vremena a u nekim selima hitna pomoć uopšte ne izlazi na teren.

Pojedina sela zapadane, južne i istočne Srbije su praktično nepristupačna za hitnu pomoć.
U selima na jugu i zapadu zemlje pacijenti koji dožive infarkt čekaju na pomoć i po sat vremena.
U Evropi hitna pomoć mora po zakonu da izađe na teren najkasnije za sedam minuta. U Srbiji je to i pola sata, tvrdi Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost na putevima. Na pomoć se u proseku možda čeka i duže, ali je to teško i utvrditi, jer brzinu izlaska ekipa Hitne pomoći ne kontroliše nijedna nadležna institucija.

U selima u okolini Ivanjice, Čačka, Požege, Užica, Leskovca, Vranja i Negotina, ekipe često moraju da ostave vozilo i da pešače po dvadeset minuta do pacijenata.
Čest je slučaj da u pozivnom centru hitne pomoći pacijentima sa sela daju informaciju da sami moraju da obezbede prevoz do određene lokacije, jer baš njihovo selo nije dostupno ekipama hitne pomoći.

Država je kao i sve njene institucije bila tu da mlade momke sa sela regrutuje za par sati i da ih pošalje u rat a oni su jurili brže od konjice da izgrade slobodu ove zemlje. Regrutovane su i devojke sa sela da rade u fabrikama i izgrađuju ekonomsku nezavisnost ove zemlje. Svima njima drżava se sveti tako što im ruši san o zdravstvenoj pomoći koja neće doći na vreme ili uopšte neće stići ali zato računi za poreze, komunalije i propagandni materijal za glasanje sigurno hoce.

Posvećeno stanovnicima Moravičkog kraja, zapadne, istočne i južne Srbije koji pešače bolesni, nose pacijente komšije na golim leđima do bolnice a ovu zemlju tako iznemogli nose u srcu i uprkos svemu ne žele da se po njima snimi neki nastavak filma ČEKAJ ME JA SIGURNO NEĆU DOĆI.