Dve trećine zaposlenih se “švercuje” u gradskom prevozu
Dve trećine zaposlenih se “švercuje” u gradskom prevozu.
Za oko 320.000 zaposlenih koliko se procenjuje da koriste javni prevoz, uplati se svega 119.000 mesečnih dopuna, što je manje od 40 %. Sve ovo potvrđuje izveštaj Direkcije za javni prevoz koja je analizirala navike Beograđana da (ne)plaćaju prevoz.
Pravi razlog nije navika da se prevoz ne plaća, nego realnost koja otkriva poražavajući detalj da većina prijavljenih zaposlenih prima zaradu koja je niža od minimalne potrošačke korpe ili je u visini minimalca. Ako od plate koja sa prevozom iznosi na primer 28.000 rsd morate da izdvojite 3.275 rsd za prevoz, vaša egzistencija i egzistencija vaše porodice je opasno ugrožena.
Rešenje postoji a to je da se sa prijavom svakog radnika, poslodavci obavežu zakonom da će novac za prevoz isplaćivati direktno prevozniku u ovom slučaju GSP-u. Međutim najveći protivnici ove ideje i jesu poslodavci jer oni najčešće radnicima novac za prevoz predstavljaju kao zaradu a ne kao zagarantovano pravo.
Broj zaposlenih koji rade u sivoj zoni se procenjuje na oko 90.000 u Beogradu i poseduju najčešće nepersonalizovane kartice a među njima direkcija vidi najveći broj “švercera”. Dragi čitaoci i kontrolori, ne zamerite ljudima koji se voze bez karte jer oni nisu zaposleni iako tako izgleda. Oni nisu zaposleni nego zarobljeni lošim poslovima i još lošijim poslodavcima koji sebe nazivaju gazdama. Kada im na tim poslovima gazde ukradu radni staž, odmor, par hiljada od plate, dostojanstvo…jedino što im ostaje je inat jer su vaspitanje i obrazovanje prodali za platu od koje ne mogu da plate prevoz pa se karta plaća snalažljivošću – “švercovanjem”. Kartu će zaposleni jednog dana možda i moći da kupe, ali vreme koje su izgubili u strahu od kontrolora i sramoti od drugih putnika nikada im niko neće prodati kao vreme ponosa jer sami znaju tužnu istinu.
Posvećeno tom broju od oko 200.000 zaposlenih i 90.000 zaposlenih u sivoj zoni koji će i danas morati da se snalaze jer je to cena rada u firmama kod poslodavaca koji vole da ih oslovljavaju kao “gazde” i koji te iste radnike vozaju i bez plate i bez karte.